Извештаји и вести из парохије у 2021.

Рад Управног Одбора

И 2021. годину, другу заредом, обележила је пандемиј вируса COVID-19, што jе утицало на рад Цркве, али на сву срећу није било пресудно. Забележили смо изванредан финансијски резултат и добили сталног свештеника.

Због поштовања епидемиолошких мера и велике посећености, Бадње вече смо први пут организовали у порти цркве како бисмо обезбедили свима да могу присуствовати молитви, уз поштовање епидемиолошких мера.  Његово Преосвештентво Епископ Иринеј био нам је драги гост на Богојављење. Након архијерејске литургије и Великог водоосвећења, организовали смо пливање за часни крст на плажи Sand Key. Као и претходних година, Светосавска академија је била на високом нивоу. Породица Пољчић је  била домаћин, а програм су припремили ђаци наше школе на челу са учитељицом Јеленом Поповић.

Без обзира на поодмакле године, Стеван Црепајски, црквени тутор, сваке недеље храбро је стајао на улазним вратима цркве и показивао да се не предајемо. Карате секција није прекидала рад, а почели смо и са постепеним пробама Ђурђевка – по групама.

Рад Управног одбора био је ограничен због пандемије, али и поред тога почели смо редовно одржавати седнице како би ситуацију држали под контролом. Прота Милан Јовановић је из оправданих разлога већ годину дана био физички одвојен од своје парохије. Свештеник Радивоје Панић морао се вратити у Србију, а уместо њега, у марту нам је привремено послат прота Владан Марић. Ради се о искусним свештеницима који су са нама провели кратак период, али су оставили леп утисак. Уочавамо да недостатак сталног свештеника, односно честе промене  уносе нервозу код дела парохијана, а страх од могућег смањивања прилога постајао је реалан. Део парохијана је био незадовољан сматрајући да ова парохија има велики потенцијал, и да је недопустиво да буде без домаћина.

Домаћин овогодишње Ђурђевданске славе била је породица Билановић. Половином јуна, након видео разговора Управног одбора са владиком Иринејем, добили смо обећање да ће бити постављен стални свештеник. 7. августа, током архијерејске литургије  у нашој цркви, у свештенички чин рукоположен једотадашњи Владикин протођакон Милош Ждралић и постављен на службу у нашој цркви. Парохија је добила напокон сталног пастира.

Редовним месечним пикницима попуњавали смо црквени буџет, тако да нешто смањени прилози вјерника нису утицали на висину прихода. Увели смо максималну штедњу где год је било могуће. Захваљујући успешно организованом Српском фестивалу, након прошлогодишње паузе, поправили смо црквени буџет. Генерални спонзори овогодишњег Српског фестивала били Матија Станчев и Богдан Поповић, сувласници компаније Marbar Logistic. Лого њихове фирме биће током наредне године истакнут на улазу у нашу црквену салу.

Од грађевинских радова, привели смо крају акцију изградње надстрешнице иза црквене сале и почели изградњу фудбалског игралишта, чији се завршетак очекује током јануара. За изградњу игралишта организовано је успешно Донаторско вече и прикупљена већина финансијских средстава. Циљ изградње је да деци обезбедимо додатни простор за игру.

Породица Иванов се и ове године бесплатно бринула о чистоћи унутрашњости цркве, а у кухињи ваља истаћи велики труд породице Веселиновић. Рад Кола српских сестара током целе године био је за сваку похвалу. Куповином машине за прање суђа мало смо им олакшали рад, али би најбоља помоћ била да им се придружи још неколико сестара.

Парохијско имање је редовно одржавано, кошење траве вршено властитим трактором, измењен је и део вањског осветљења постављањем штедљивих лед лампи, поправљен кров на цркви на местима где је прокишњавало. Организовано је и неколико радних акција чишћења и уређења порте, али је одзив парохијана био  веома слаб. Углавном су се на акције одазивали чланови Одбора. Војо Газибарић је био на свакој радној акцији а Видоје Шпирић је на приремама за Српски фестивал радио четрнаест дана!

Почетком септембра извршен је Призив Светога Духа на почетку нове школске године. У црквену  школу уписано је двадесет пет ђака, који наставу похађају у две групе. Почетком новембра упокојио се у Господу наш добри прота Петар Тутко, који је у нашој цркви служио све док су га ноге држале.

Ове године смо из новоформираног Фонда за Косово и Метохији са пет хиљада долара помогли три парохије Епархије рашко-призренске и косовско-метохијске. Новац је предат проти Радивоју Панићу, који је исти уручио свештеницима поменутих парохија. Акција прикупљања помоћи се и даље наставља, а кутија у коју можете убацити свој прилог налази се код тутора, на улазу у цркву.

Управо сам навршио четири године на челу Управног одбора црквено-школске општине. Четири мандата прошла су врло брзо, захваљујући разумевању и помоћи мојих сарадника. Расположен сам да у оквиру својих могућности и даље дам допринос раду Одбора. Доласком оца Милоша Ждралића добили смо неопходну сигурност и уколико парохијани остану и даље привржени својој цркви, ова парохија има стабилну будућност.

На предлог Управног одбора, Годишња скупштина црквено-школске општине усвојила план улагања за 2022. годину: санација и спољашње уређење цркве, изградња бине са магацинским простором и почетак радова на фрескописању.

Санација и фарбање цркве споља потребни су како би се зауставило даље пропадање фасаде, а храм добио лепши изглед. Обзбеђене су три понуде и посао ће коштати око двадесет хиљада долара. Новац је одређен у Грађевинском фонду, а радови почињу почетком године.

Изградњом магацинског протора са сталном бином решила би се два проблема.  На једном месту би се складиштила бела техника, трактор за кошење, шатори и друга опрема за Српски фестивал. У овом тренутку, све се то налази на отвореном, око сале. Изнад магацина би се налазила бина, тако да бисмо избегли трошкове њеног изнајмљивања. Бина ће бити смештена испред терена за боћање. Овај посао би коштао око двадесет и пет хиљада долара. Новац би био прикупљен кроз донације.

Скупштина је једногласно закључила да је крајње време за осликавање унутрашњости цркве. Будући да је у питању велики пројекат, радило би се по етапама. Предложено је да се траже повољне понуде за осликавање, а да радови почну у другој половини године. Трајање радова зависиће од донација. Породице и поједници имаће могућност да дају наменски прилог за осликавање одређеног светитеља или композиције. Такође, сав приход од изнајмљивања игралишта биће усмерен за фрескописање.

На Годишњој скупштини црквено-школске општине, одржаној 12. децембра 2021. године изабран је нови Управни одбор који ће заједно са свештеником бринути о цркви ове године. Чланови Одбора бирани су појединачно и сви су добили једногласну подршку. Ове године Одбор је ојачан млађим члановима који ће својом енергијом дати  значајан допринос.

Изградња фудбалског терена

Током месеца јануара завршићемо пројекат изградње вишенаменског игралишта у углу парохијског имања у вредности око $45,000.00. Игралиште ће бити ограђено, а имаће и мање трибине. За оваквим игралиштемпотреба постоји већ дуже време, али финансијска ситуација је утицала да је до реализације дошло тек крајем прошле године, у децембру 2021.

Постојећи стадион за велики фудбал се не користи због незаинтересованости. Екипа некада састављена углавном од младића из Пољске ушла је у године, престала да игра фудбал и више нам не плаћа надокнаду. Друге екипе које су ту тренирале, радиле су то без новчане надокнаде и без неопходног одржавања и кошења траве. Због тога је Управни одбор пре две године одлучио да се изгради типско игралиште за мали фудбал и друге спортове  дужине 100 и ширине 54 стопе, намењено првенствено млађој популацији.

Изградњу су финансирали наши парохијани организујући Донаторско вече. Радове је испред Управног одбора водио Жарко Глигоревић. Игралиште ће бити на располагању и старијој популацији, али уз правила и услове која ће бити јасно дефинисани.

СрбФест

На црквеном имању, од 12. до 14. новембра, одржан је јубиларни, двадесет пети традиционални Српски фестивал. Као и претходних година, фестивал је окупио неколико хиљада гостију жељних српске кухиње, музике и мириса завичаја.

Први дан фестивала је био резервисан за наступ овдашњег бенда „Бистра вода“ под вођством Зорана Томашевића, као и за наступ познатог гитаристе Леона Мајцена.

У суботу, наступила је музичка група „Ко то тамо пева“ из Чикага, а на главној бини смењивала су се српска фолклорна друштва: „Дрина“ из Њу Џерзија, „Милунка Савић“ из Норт Порта,“Ђурђевак“ из Клирвотера“, „Српски бисер“ из Ст. Петерсбурга, „Свети Симеон“ из Лас Вегаса и „Балкан“ из Мајамија. Успешан је био наступ балерина из балетске академије Душанке Иванов.

Етно соба је и ове године била пуна знатижељника. У њој је приказиван филм „Чујте Срби“ редитеља Горана Вукчевића. За млађе, организоване су дечје игре, а домаћице су се надметале у прављењу најбоље тотре. Фестивал је завршен у недељу, наступом фолклорних група.

Помагало је седамдесетак добровољаца, којима се најтоплије захваљујемо.

”Српска соба”

Многи посетиоци нашег Српског Фестивала мисле да могу да искусе српску традицију и културу само кроз нашу храну, музику и плес. Ипак, ако одлутају даље од бине испуњене шареним ношњама и музиком, многи се нађу унутар наше црквене сале и ту доживе пријатно изненађење. Унутра, богата и живописна културна баштина чека свакога ко би желео да урони дубље у српску културу.

Као и многе друге старе нације у свету, Србија је благословена богатом историјом и традицијом. То све то приказујемо  у нашој српској соби. Ту излажемо много разноврсних, традиционалних експоната које нашим посетиоцима могу да пруже бољу слику ко је заправо народ из далеке земље у југоисточној Европи. На изложби се увек нађе много делова наше традиционалне ношње, примерци старинских алата, музичких инструмената, накита, информативних књига, часописа и туристичких брошура о српској историји, , култури, као и много фотографија које приказују нашу природу и пејзаже. Представљање наше српске собе почели смо пре осам година у малом кутку наше сале са само неколико паноа са сликама Србије и Републике Српске, неколико извезених и исхекланих столњака који су нам остали у наслеђе од наших бака и кратким биографијама о нашим познатим Србима, Николи Тесли и Новаку Ђоковићу.

Иако мала и прилично оскудна у експонатима, та српска етно соба наишла је на велико интересовање код свих посетилаца. Од те године, наша поставка постајала је све већа и већа да је на крају то постао прави мали музеј.

Већина изложених предмета су донације и лични предмети наших парохијана. За многе од њих то је била прилика да покажу разне традиционалне предмете и украсе које свако од нас чува у својим домовима као породичне успомене и везе које нас држе повезане са отаџбином. То је и прилика да изнесемо на светло дана и оне старе пожутеле извезене ручне радове које су нам мајке и баке спаковале у наше свадбене поклоне, али су сада пажљиво сложени у ормаре јер се не слажу са нашим модерним намештајем. Или, да очистимо од прашине и дунемо у ону стару дрвену фрулу на којој нам је деда свирао своје омиљене мелодије кад смо били деца. Или, да поново испробамо старе опанке које је цела наша нација носила вековима. Чак и ако их ми више не носимо, осећамо да су још у нашој крви.

Рад Фолклорне групе

Данас, у време многих промена и сеобе српског народа, веома је тешко неговати нашу народну традицију. Као представник нашег народа желела сам допринети очувању дела наше традиције то јест  фолклора. Пре тачно 10 година  као група младих жена дружиле смо се код Цркве Светог Ђорђа, док су се деца играла у црквеном дворишту.  Изнела сам идеју да оснујемо фолклорну групу и да кроз игру негујемо нашу традицију и обичаје.

Фолклорна група “Ђурђевак” формирана је, односно обновљена 2011. године на годишњој Скупштини Цркве Светог Ђорђа уз разумевање тадашњег председника Новака Братића и Управног одбора. Први пут јавно смо наступили на нашем Српском фестивалу исте године.

Вежбања и наступи смењивали су се и увесељавали, како нас тако и нашу публику. Иза свега тога било је потребно много труда за сваког члана нашег малобројног фолклора. Било је потребно ускладити родитељске, породичне, пословне и школске обавезе са пробама. То је задавало брига. Било је веома тешко ускладити време за вежбање.

Након неколико година постојања, велики број омладине показао је интересовање за фолклор. Тако данас имамо генерацију која наставља оно што смо ми започеле.

Важно је напоменути да ове године навршавамо десет година постојања. Имена првих чланица ”Ђурђевка” су: Слободанка Вановац, Јасмина Ђорђевић, Данијела Kосорић, Драгана Зорић, Зорица Вановац, Невена Бунијевац и Јадранка Лукић.

Због тренутне пандемије, фолклорна група „Ђурђевак“ не наступа често. Ове године смо гостовали у цркви Светог Саве у Сент Питерзбургу приликом њиховог Српског фестивала. Два пута наступали смо у нашој цркви, за Ђурђевдан и за фестивал. Набавили смо нешто недостајуће опреме у вредности од око петсто долара.

За наредну годину Ђурђевак спрема ново коло за које је потребна нова ношња, и надамо се да ће и наши парохијани имати разумевања да се та опрема и стекне. Такође, Ђурђевак је позван од стране фолклорног друштва “Србадија” на наступ у Мерилвил, Индијана, а очекује се и позив од фолклорног друштва „Милунка Савић“ из Норт Порта за наступ приликом освећења Цркве.

Рад Црквене школе

Упркос новом нормативу, креираном светском пандемијом корона вируса, недељна школа при цркви Светог Ђорђа обележила је 12. септембра 2021. године једанаести почетак нове школске године. Школа наставаља са радом по плану од претходне године: две групе, мала 4-7 и средња 8-13 година и одржава се недељом. За ученике смо обезбедили две просторије, а надамо се да ће ускоро бити решен простор и за најстарију групу.

Позитиван почетак школске године обележила је чињеница да су обе групе богатије новим члановима. Тренутан број уписаних ђака у две групе је 25, али наша врата су увек отворена заинтересованим да науче ћирилицу и чују матерњи језик. Нове ђаке прате и нове учитељице, попадија Јована Ждралић и Наташа Иванчевић, које се несебично труде да пренесу своје знање на млађе генерације. Наташа ради са малом групом на изучавању азбуке и Символа вере, а Јована, заљубљеник историје, учи ђаке средње групе о стаблу светородне династије Немањића, уз редовне часове утврђивања азбуке и читања. На програму су и основи географије за обе групе.

Наша најбројнија, велика група, има чланове у олтару, Црквеном хору, а посебно у фолклорном друштву Ђурђевак. Заједничким снагама раде на кореографијама српских изворних кола, а у циљу очувања српске традиције и културе. Свој таленат су показали у правом смислу на овогодишњем Српском фестивалу кога органијује наша црква.

По питању веронауке, као и у претходним годинама, имамо пуну подршку свештеника. Милош Ждралић, нови свештеник парохије од првог дана учествује у раду школе. Без обзира на нову парохију и обавезе које прате транзицију, отац Милош налази време за рад са члановима школе и парохије.

Одбор школе редовно договара будуће активности. За време Божићњег поста ставља се акценат на велике празнике који се светкују у том периоду – Свети Никола, најбројнија Слава код Срба, затим Детењци, Материце и Оци, Бадње Вече, а све у циљу очувања православне вере и српске народне традиције. Припреме за Светосавску академију почињу крајем децембра како бе се програм темељито припремио. Настојимо да у програм укључимо све ученике.

У светлу долазећег празника, Рођења Господа и Спаса нашег Исуса Христа, чланови Школског одбора желе свим парохијанима међусобни мир, љубав и срећу. Захваљујемо се ђацима, родитељима, старим и новим учитељима и учитељицама, нашем свештенику, председнику, Управном одбору и свим парохијанима који помажу у очувању православне вере и српске културе на овом подручју.

Рад Кола Српских Сестара

Коло српских сестара је и у 2021. години активно помагало рад цркве Светог Ђорђа и својим трудом помогло низ наших свечаности. Са љубављу ка својој цркви и народу, наше парохијанке су се одазивале током године да помогну припрему Слава, празничних свечаности, пикника и наравно нашег успешног Српског фестивала. Иако је наше Коло по чланству мало, има огромни потенцијал и добру вољу, те смо и у овој години спровеле планиране активности успешно и са задовољавајућим резултатима.

Сестре су током 2021. наставиле са занављањем кухињске опреме и посуђа, што додатно доприноси бољим техничким и хигијенским условима за припрему хране у једној модерној и професионалној кухињи. За сваку похвалу и понос је мотивација и рад наших сталних чланица и парохијанки у припреми фестивалске хране и колача, и надамо се да су сви наши посетиоци били задовољни квалитетом и разноврсношћу понуде на нашим штандовима Посластичарница, Палачинкарница, Кувана Јела и Пите.

Коло Српских Сестара при храму светог Георгија наставиће у 2022. години са својом мисијом доброчинства и племенитости, и основним циљевима рада на подржавању свих активности црквено-школске општине, хуманитарним активностима и неговању традиције хришћанских празника. За све нас чланство у Колу Српских Сестара је част. Баштинимо традицију дужу од 100 година, угледајући се на светле примере и дела оснивача првог Кола Српских Сестара: Савке Суботић, Надежде Петровић и Делфе Иванић. У Колу смо са десетинама хиљада претходница које су чиниле добро и видале телесне и душевне ране свога народа од постанка Кола до данас. Бити чланица Кола српских сестара значи чинити добро другима, а чланице Кола за свој рад не очекују никакву накнаду. Њихова награда је осећање да су помогле људима и да су помогле на скроман начин, да се одржава Свети храм, како бисмо имали где доћи упалити свећу за здравље и спасење наше, нашим уснулим, крстити, венчавати, па и сахрањивати.

За чланство у Колу Српских Сестара нису важни професија, образовање, године, порекло и имовинско стање и могућности. Коло би могло да постигне још више и за наш Храм и да прошири своје деловање у доброчинствима. Наравно за то нам је потребна помгоћ. Свака нова чланица може својим радом и својим замислима обогатити деловање нашег Кола. Позивамо све наше парохијанке да нам се у већем броју прикључе и оснаже планиране активности Кола. Радујемо се свакој новој чланици и позивамо на дружење после Св. Литургије.

Овом приликом желимо и да се захвалимо свим нашим драгим сестрама, парохијанкама на значајним донацијама новчаних средстава и колача за потребе Српског фестивала. Захваљујемо се и за сву вашу љубав, велики труд и залагање, јер помажете рад Кола, ЦШО и оснажујете нашу српску заједницу у Клирвотеру.