У суботу, 26. септембра 2026. године, свечано је освећен нови живопис храма Светог великомученика и победоносца Георгија у Клирвотеру.
Прослава овог радосног догађаја започела је у петак, 25. септембра, свечаним вечерњим богослужењем које су служили протонамесник Владислав Голић, свештеник Сретен Станојевић и ђакон Бојан Глигоревић из Стилтона у Пенсилванији. Његово Преосвештенство Епископ вашингтонско-њујоршки и источноамерички господин Иринеј молио се у олтару.
За певницом су појали протојереји-ставрофори Ђокан Мајсторовић из Патерсона и Милан Крстић из Мајамија, протојереј Милан Јовановић, сабрат храма Светог Георгија, као и надлежни парох, протонамесник Милош Ждралић.
После вечерњег приређена је вечера у црквеној сали, а потом су довршене последње припреме у храму за сутрашњу свечаност.
У суботу, 26. септембра, на празник Обновљења храма Васкрсења Христовог у Јерусалиму, Епископ Иринеј служио је свечану Свету архијерејску Литургију. Његовом Преосвештенству саслуживали су протојереји-ставрофори Јован Тодоровић, Милан Крстић, Ђокан Мајсторовић и Љубиша Брњош; протојереји Станислав Крављача и Александар Саша Ђурђевић; протонамесници Владислав Голић, Драган Жарић и надлежни парох Милош Ждралић; свештеник Сретен Станојевић, као и ђакони Бојан Глигоревић и Милан Дамљановић.
У олтару су прислуживали чтечеви Џон Бафалини и Максим Дамљановић, који су такође читали Апостол. Литургијска одговарања произносио је храмовни хор у пуном саставу, под руководством госпође Јелене Ристић.
Током Малог входа, Епископ Иринеј одликовао је надлежног пароха, протонамесника Милоша Ждралића, чином протопрезвитера. Како је наведено у архијерејској грамати, одликовање му је додељено за показану ревност и љубав у пастирској служби, честит и узоран породични пример, залагање и труд око обнове духовног и материјалног живота поверене му парохије, као и за свеколики рад на њиви винограда Господњег.
Обраћајући се оцу Милошу приликом одликовања, Владика је истакао да је он, иако млад по годинама свештеничке службе, „прибрао дуговечну мудрост свете Цркве“. Подсетио је на труд који је, заједно са парохијанима, уложио у украшавање храма и нагласио да се свештеник одликује не само ради њега самог већ и ради његове породице и целе парохије која се око њега сабира. Пожелео му је да своју паству увек предводи у молитви и показује јој пут спасења, те да сви заједно узрастају, по речима Светог Григорија Богослова, „из славе у славу“.
Захваливши Епископу Иринеју на указаној части, отац Милош је говорио о благодарности као хришћанском начину живота. „Ми окупљени овде, као хришћани, изабрали смо да наш живот буде живот благодарности“, рекао је он. Захвалио је Владики, присутном свештенству и ђаконима, као и свима који су годинама радили да црква, сала и црквено имање постану оно што су данас. Изразио је наду да ће парохија наставити заједнички рад, како би и данашња генерација имала шта да остави својој деци, као што су њени претходници оставили њој.
После читања Светог Јеванђеља, Епископ Иринеј обратио се сабраном народу и објаснио јејединствену и нераскидиву двоструку природу празникâ Обновљења храма Васкрсења Христовог у Јерусалиму – који је првобитно био познат као предпразништво Воздвижења Часног Крста – и, затим,самог празника Воздвижења Часног Крста.
Први од њих обележава првобитно освећење храма Васкрсења Христовог у Јерусалиму, 13/26. септембра 335. године, који је подигао цар Константин након што је његова мајка, царица Јелена, пронашла истинити Крст Христов; док се другим слави првобитно уздизање Крста од стране јерусалимског патријарха Макарија са амвона храма Васкрсења, како би га верни народ по први пут видео и поклонио му се.
Епископ Иринеј је истакао да чином освећења фресака ми освећујемо иконографију, која је зидове и таваницу претворила у прозоре ка вечности. Стога, као што смо се самом изградњом храма у њега уградили, тако се данас обнављамо кроз фреске које украшавају храм, преображавајући га у Царство небеско.
На позив ђакона, Светој Чаши приступили су многи верни, деца и одрасли. После заамвоне молитве почео је чин благосиљања новог живописа. Најпре је три пута отпеван тропар „Пречистоме Твоме лику клањамо се, Благи“, током кога је храм свечано окађен. Потом је Владика Иринеј прочитао молитву за благосиљање икона и покропио живопис освећеном водом. По завршетку Литургије вернима је подељена нафора.
Славље је настављено у црквеној сали, где је у присуству многобројних гостију и парохијана приређен свечани програм у част освећења живописа. Програм је водила Настасија Мишић. Средња и велика група Фолклорног ансамбла „Бистра Вода“ извеле су валцере „Тамо далеко“ и „Коло српских сестара“, као и „Игре из Мачве“ и „Игре из Босилеграда“. Наступио је и храмовни хор, отпевавши песме „Ми смо деца неба“, „То се Господ уселио у ме“ и „Вера наша, вера славна“.
После програма послужен је свечани ручак. У пријатној атмосфери, разговору и радости због оствареног дела, дружење је трајало до касних поподневних сати.
Blessing of the Iconography at Saint George Church in Clearwater
On Saturday, September 26, 2026, the new iconography at the Church of the Holy Great-Martyr and Victory-Bearer George in Clearwater was solemnly blessed.
The celebration of this joyous occasion began on Friday, September 25, with solemn Vespers celebrated by Presbyter-Economos Vladislav Golić, Priest Sreten Stanojević, and Deacon Bojan Gligorević of Steelton, Pennsylvania. His Grace Bishop Irinej of Washington–New York and Eastern America prayed in the altar.
Chanting at the chanter’s stand were Protopresbyters-Stavrophorеs Djokan Majstorović of Paterson and Milan Krstić of Miami; Protopresbyter Milan Jovanović, attached to Saint George Church; and the parish priest, Presbyter-Economos Milosh Zdralic.
Following Vespers, dinner was served in the church hall, after which the final preparations were completed in the church for the following day’s celebration.
On Saturday, September 26, the Feast of the Renewal of the Church of the Resurrection of Christ in Jerusalem, Bishop Irinej celebrated the solemn Hierarchical Divine Liturgy. Concelebrating His Grace were Protopresbyters-Stavrophorеs Jovan Todorović, Milan Krstić, Djokan Majstorović, and Ljubiša Brnjoš; Protopresbyters Stanislav Kravljača and Aleksandar Saša Đurđević; Presbyters-Economoi Vladislav Golić, Dragan Zarić, and the parish priest, Milosh Zdralić; Prеsbyter Sreten Stanojević; and Deacons Bojan Gligorević and Milan Damljanović.
Serving in the altar were Readers John Buffalini and Maksim Damljanović, who also read the Epistle. The liturgical responses were rendered by the full parish choir under the direction of Mrs. Jelena Ristić.
During the Little Entrance, Bishop Irinej elevated the parish priest, Presbyter-Economos Milosh Zdralić, to the rank of Protopresbyter. As stated in the episcopal grammaton, this distinction was bestowed in recognition of his zeal and love in pastoral ministry, his honorable and exemplary family life, his dedication and efforts toward renewing the spiritual and material life of the parish entrusted to his care, and his overall labor in the vineyard of the Lord.
Addressing Father Milosh on this occasion, His Grace noted that, although still young in years of priestly service, he had “acquired the enduring wisdom of the Holy Church.” He recalled the efforts Father Milosh had made together with his parishioners to beautify the church and emphasized that a priest receives such a distinction not only for his own sake, but also for his family and the entire parish gathered around him. He encouraged Father Milosh always to lead his flock in prayer and show them the path to salvation, so that all might grow together, in the words of Saint Gregory the Theologian, “from glory to glory.”
Thanking Bishop Irinej for the honor bestowed upon him, Father Milosh spoke of gratitude as a Christian way of life. “We gathered here, as Christians, have chosen to make our lives, lives of thanksgiving,” he said. He thanked His Grace, the clergy and deacons present, and all those who had worked over the years to make the church, hall, and parish grounds what they are today. He expressed the hope that the parish would continue its shared efforts so that the present generation, too, would have something to leave to its children, just as previous generations had left to them.
Following the reading of the Holy Gospel, Bishop Irinej addressed the faithful gathered in the church,explaining the unique and seamless two-fold nature of the Feast of the Restoration of the Church of the Holy Sepulcher in Jerusalem – originally known as the Forefeast of the Exultation of the Holy Cross – as well as the ensuing Feast of the Exultation of the Holy Cross itself.
The first commemorates the original consecration of the Church of the Resurrection – The Holy Sepulcher – in Jerusalem on September 13/26, 335 AD, built by the Emperor Constantine after his mother, the Empress Helen discovered the true Cross of Christ; while the following day commemorates the original Elevation of the Cross by Patriarch Macarius of Jerusalem, from the pulpit of the Church of the Resurrection for the faithful to see for the Cross for the first time and venerate the same.
Bishop Irinej noted that in blessing the frescoes, we sanctify the iconography, which has rendered the walls and ceiling as windows into eternity. So, as we have built ourselves into the church through its very building, today we restore ourselves in the very frescoes that adorn the temple transforming it into the Kingdom of Heaven.
At the deacon’s invitation, many faithful, both children and adults, approached the Holy Chalice. Following the Prayer Behind the Ambo, the rite of blessing the new iconography began. First, the troparion “We venerate Your most pure image, O Good One” was sung three times while the church was solemnly censed. Bishop Irinej, then read the prayer for the blessing of icons and sprinkled the iconography with Holy Water. At the conclusion of the Liturgy, antidoron was distributed to the faithful.
The celebration continued in the church hall, where a festive program in honor of the blessing of the iconography was presented before numerous guests and parishioners. Nastasija Mišić served as master of ceremonies. The two groups of the “Bistra Voda” Folklore Ensemble performed the waltzes “Tamo daleko” and “Kolo srpskih sestara,” as well as “Dances from Mačva” and “Dances from Bosilegrad.” The parish choir also performed, singing “Mi smo deca neba,” “To se Gospod uselio u me,” and “Vera naša, vera slavna.”
Following the program, a festive luncheon was served. In a warm atmosphere of conversation and joy over the work accomplished, the fellowship continued until late in the afternoon.
All photos by Jelena Mulin. Thank you Jelena!
